Romanistanske priče i legende!

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down

Romanistanske priče i legende!

Komentar  Admin on Fri Mar 21, 2008 7:36 pm


Jedna stara ciganska legenda prièa o tome kako su i zasto Cigani napustili Indiju: "Živeli smo na reci Gangu. Naš gospodar je bio moæan, glas mu se èuo nadaleko, a njegova presuda je bila konaèna. Imao je sina jedinca koji se zvao Èen. U zemlji Inda vladao je tada jedan veom moæan kralj, kome je žena miljenica rodila jedinicu æerku. Dao joj je ime Gan. Posle njegove smrti njegov sin Èen odluèi da se oženi Ganom za koju je mislio da mu je sestra, iako to zaista nije bila. Narod se podijeli na dva dela, a jedan vraè predskaza najezdu neprijatelja i loša vremena. Jedan od Skinderovih vojskovodja naleæe kao organ, ubi kralja Inda, opustoši i uništi sve, kao što je vrac prorekao. Jedan èovek ode do vojskovodje-pobednika da ga upita sta misli o ženidbi brata sestrom. Ovaj udari èovjeka "maljem" po glavi. U tom trenutku i vojskovodja i njegov konj se razleteše u paramparèad, kao kad zemljani sud tresne o stenu. I vetar oduva u pustinju ostatke onoga koji je nekada bio veliki ratnik.

Na dva dela se podijeli narod. Oni koji su bili protiv Èena proteraše ga iz zemlje. Veliki vraè prokune Èena reèima: "veèno æes lutati licem zemlje, nikad neæes zanoæiti na istom mestu, niti æes se dvaput napiti vode iz istog izvora".
(Chaman Lal, Gypsies-Forgotten Children of India)


Donald Kenrik i Gratan Pakson (Donald Kenrick and Grattan Puxon, The Destiny of Europe's Gypsies) navode drugu staru legendu: "Nekada smo imali velikog vladara, Ciganina. On je bio naš knez. On je bio naš "kralj". Svi su Cigani tada ziveli zajedno u jednoj divnoj zemlji. Ta zemlja se zvala Sind. Vladala je tamo sreæa i velika radost. Naš gospodar se zvao Mar Amengo Dep. Imao je dva brata. Jednom je ime bilo Romano, drugom Singan. To je bilo dobro, ali je onda došlo do velikog rata. Muslimani su izazvali rat i u prah i pepeo pretvorili "cigansku zemlju". Cigani su svi zajedno pobegli iz svoje domovine. Poèeli su kao siromasi da lutaju drugim državama, drugim zemljama.

Onda su tri brata Mar Amengo Dep, Romano i Singan. povela svaki svoje sledbenike na tri strane i razišli se za "navek". Hodali su mnom putevima neki su krenuli u Arabiju, neki u Vizantiju, neki u Jermeniju".

Izvesni istinito verodostojne podatci kao èinjenice probijaju se kroz ove legende: rat koji je prisilio Cigane da napuste svoju domovinu, ime Èen, koje znaci "mindjuša" na romskom, a koje se jos uviek koristi kao romsko ime ili nadimak! Imena Romano i Singan, koji se u mnogim izvorima "slave" kao preci naroda Rom i Sinti, a Sind kao njihova prapostojbina, pravci kretanja, uglavnom taèni, koje su po istorijografskom predanju Cigani Ca.10 vekova u nazad lutajuci po svetu u raznoraznim pravcima "Trbuhom za kruhom" sliedili.

Pored ovih legendi koje su, uz izvesne varijacije, preprièavane " s´kolena na koleno" i u ciganskim zajednicama, postoje i iscenirane"prièe" koje su oni imali uglavnom za Evropljane. Umesto Indije, u ta drevna vremena (po systemu "parola snadji se") najeèešæe su navodili fascinacije radi "prebogati Faraonski" Egipat kao svoju domovinu, odnosno tvrdili da su poreklom "navodno" Egipæani (Faraonski narod "bogom" dat) , i da su "hatam" = na romskom takodje "navodno, ... od boga nažalost "Anatemnim" prokletstvom "osudjeni da veèito lutaju svetom i šire svoju tradiciju kulturu umešnost, razlièite talentovano prirodne sposobosti, nadarenosti, mnogobrojna zanimanja i umeæa koja su obilato posedovali ... i prenose "kao "hatam" Božiji izaslanici ostalom narodu i narodnostima širom celog sveta! sto je mnoge nauènike zavelo u njihovim viševekovnim istraživanjima. Heinrich Moritz Gotlieb Grellmann (Die Zigeuner, Lajpcig 1783.), prvi je otklonio svaku sumnju u pogledu porekla Cigana, dokazujuæi veoma podobno i argumentovano da potièu iz "pra-postojbine" Indije i da im je jezik (više ili manje) usko povezan s jezikom hidni. Njegov rad je poslužio kao osnov za sva dalja, iscrpnija istraživanja, svim nauènicima koji su se bavili ovom neiscrpnom i fascinantnom tematikom širom celog sveta!

*. Primer jedan od mnogobrojnih zanata kojim se tradicionalno dominirajuæi neki "Romi" in Römenien recimo i dan danas bave veoma uspesno: (klikni ovde) http://www.brebu-nou.de/zigeunerweidenthal.htm

Admin
Admin

Broj komentara : 253
Registration date : 2008-03-21

Vidi profil korisnika http://romanistan.frei-forum.com

Na vrh Go down

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh


 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu